"Kapljice snova"

                                            Pišem uz romon kiše

Početak školske godine. 
Sa svih strana ponavljanje gradiva, inicijalni ispiti, ispitivanja, svaki dan domaće zadaće… Ali barem svaki dan viđam svoje prijatelje koje me nekad izbace iz takta, ali nema veze.
Vani je oblačno. Došla sam kući. Ostavila sam svoje stvari u sobi i sišla u dnevni boravak.
- Ej, Anita! - pozdravljaju me roditelji.
- Kako je bilo u školi? - upitao me otac.
- A kako bi bilo?! - odgovorila sam. 
- Ovi profesori misle da smo mi mini-einsteini i da se sićamo svega od prošle godine! – promrmljala sam odlazeći.
- Polako, povatat ćeš ti to! - smijala se  mama.

Otišla sam u sobu napisati zadaću. Uzimajući knjige, slučajno sam pogledala kroz prozor. Počela je kišica. Ona obična, sveprisutna.
- No super! - rekoh.
Prvo sam počela pisati matematiku, ali onda sam čula neki glas u hodniku. Otrčala sam do boravka.
- Bako! - povikala sam.
- Ee, Ane moja, di si ti meni!? Ne pišeš zadaću? - upitala je.
- Ma kasnije ću ja to. Nego, di je dide?!
- Dide će  doći poslije! Pljusak će pa zatvara ovce u staju - reče baka.
- Pljusak?! - sa čuđenjem upitah.
- Ae. - reče baka.
- Ja san mislila da će to samo  nešto malo …
- Ma ne brini se ti, nego odi pisati zadaću! - reče tata.
Popela sam se na kat, po tko zna koji put i ušla u sobu. Počela sam pisati, ali mi je pogled stalno bježao kroz prozor. Pljusak je bivao sve jači i jači. Nekako čudnovato me privlačio. Svojom ritmičnom silinom.
- Ah, ništa od treninga danas. - rekla sam razočarano.
Pokušavala sam pisati, ali me ipak kiša dekoncentrirala.

- Glupa kiša! - pomislila sam i stala do prozora.

Padala je kao iz kabla. S krovova kuća se obilato slijevala u dvorišta, a iz dvorišta žurno u vrtove. Kao neka pjesma jednostavnog ritma i neopisive snage. Ali, netko se i tmurnome nebu veselio. Da! Žedno bilje i male životinje. I ubrzo sve se naglo promijenilo. Sunce je već počelo pokazivati svoje zrake, onako nježno i stidljivo, kao puž rogove. Kiša je i dalje sipkala. Iznad neba nadvila se duga. Prekrasna, šarena. Kao veliki most preko neba.

- Anita, esi gotova? - viče mi baka.
- Evo, taman! - kažem spremajući knjige.
- Nije ti smetala kiša? - upitala me.
- Pa…  isprva je, al' mi je na kraju i pomogla!
- Ahaa - reče baka začuđeno.

Sjele smo u boravak. Ona mi je uz vatru počela pričati  o Kišnoj vili koja je plešući dozivala dugu …
                                                                                    

                                                                     Chiara Ožaković 7.c

Božić u srcu 

Božić! Kojim riječima opisati taj divni blagdan? Božić je dan darivanja i slavljenja rođenja naseg Spasitelja. Djeca ujutro s radošću otvaraju darove koji ih čekaju ispod okićenih drvca. Djeca i odrasli se raduju i vesele. Božić je blagdan koji se provodi sa obitelji. Božić je moj najdraži blagdan jer ga provodim sa svojim najmilijima. 

Čari Božića

Svaki blagdan ima svoje čari, no Božić ima posebne čari. Božić u nama budi osjećaje ljubavi, povjerenja, zajedništva i radosti. Na Božić ljudi zaborave sve probleme, svađe i ljutnje, te uživaju u tom predivnom blagdanu. Dovoljan je jedan zagrljaj, poljubac ili jedna lijepa riječ da se u nama probude te posebne čari. Najljepše je kad si na Božić sa svojim najmilijima i kad ste sretni. Svaki put kad si tužan ili ljut pomisli na Božić i osmijeh će ti se vratiti. Veliki se raduju susretu s najmilijima, a najmladi se raduju darovima. No nisu bitni darovi. Bitno je da je obitelj na okupu te da je sretna. 

Lea Sorić 6.c.

Moj grad

Noć je.

Jugo se diglo,

kiša pada.

Nigdje nikog,

Zadar spava.

U pjeni vala

riva se kupa.

Puste su kale

i moja klupa.

Dok stari Donat

mirno sniva,

Zvona Svete Stošije

prenu ga iz visina.

                      Leonardo Šarić,  4.a

Moj grad

Zadar je grad stari,

prepun ljubavi i čari.

Donat kameni

stoljećima stoji,

tu su prolazili

i preci moji.

Kalelargom prođi,

do orgulja dođi,

poslušaj pjesmu

morskog vala.

Osjeti miris maestrala.

                                  Luka Dušević, 4.a